Polen je muški deo cveta biljke. To je maleno zrnce obavijeno čvrstom ljuskom. Svako zrnce polena sadrži sve što je neophodno za život – belančevine, vitamine, aminokiseline, masti, fermente, hormone od kojih neki još uvek nisu dovoljno proučeni. Nijedna naučna laboratorija nije u stanju da stvori tako kompleksan proizvod kakav postoji u prirodi.

U jednom letu pčela sakupi i do košnice donese 20 miligrama polena, što znači da bi sakupila samo jedan gram polena pčela mora da napravi 50 odlazaka na pašu.
Pčele koriste polen kako bi hranile leglo. Polen sadrži materije neophodne za rast ćelija. Bez polena matica ne leže leglo, niti se može zamisliti razvoj pčelinjeg društva. Zato se s pravom može reći da polen ima nezamenljivu ulogu u životu pčela.

Pažnju naučnika još sredinom prošlog veka privuklo je blagotvorno dejstvo polena na čovekov organizam. Dejstvo polena se čak može uporediti sa lučenjem unutrašnjih žlezda. Ogromno bogatstvo raznih dragocenih sastojaka koje sadrži polen, podstaklo je naučnike da ga sve više koriste kao terapijsko sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Sa sigurnošću se može reći da polen svojim sadržajem potpomaže ubrzanu rehabilitaciju organizma nakon teških bolesti ili operacija, a u depresivnim stanjima obnavlja ravnotežu organizma i osećaj raspoloženja.

Preduslov za pozitivno delovanje polena je njegovo redovno i dugotrajno uzimanje. Naravno, mnogo je bolje polen uzimati preventivno i tako sprečiti mnoga oboljenja, nego čekati da bolest dodje pa tek onda saznati o ovom dragocenom proizvodu.

Važno je pravilno rukovati ovom dragocenim pčelinjim proizvodom. Osušeni cvetni prah je najbolje čuvati na u čistim I suvim posudama u frižideru ili bar na tamnom prostoru na temperature od 10 do 15 stepeni. Na duži rok može se čuvati u zamrzivaču.

Iako se polen može uzimati u prirodnom stanju, zbog gorkog ukusa najbolje je uzimati ga sa medom. Čovekov organizam veoma lako vari polen. Nakon nekoliko dana uzimanja osetićete povećani apetit, dok će neki daleko važniji efekti, poput popravljanja krvne slike, ostati neprimećeni u vašem organizmu.

Zapamtite svakodnevna upotreba kašičice meda pomešanog sa polenom ima neprocenjiv uticaj na vaše zdravlje. Brinite o sebi!

Četa mala, ali odobrana se odmah obradovala lepom vremenu i samo pogled na pčelinjak prošaran snegom i krtičnjacima bio je dovoljan da sa nestrpljenjem obličimo „uniforme“ i krenemo na posao.

Na terenu situacija je bila šarolika. U nekoliko košnica nije bilo potrebe dodavati pogače, s obzirom da su se pčele još uvek sladile prethodnim. Tamo gde je ostalo malo prethodne pogače, pomerali smo je u kraj i dodavali novu. Taj postupak se nije baš svideo našim ljubimicama pa su se u velikom broju razletale i upozoravale najmlađeg člana da razbukti dimilicu.

Na žalost, naišli smo i na ne mile prizore. Naime, dve košnice nisu davale znake života. Pčele su ostale bez hrane i uginule. Još uvek nam je teško da prihvatimo gubitak, ali i to je pčelarska realnost. Premišljamo i premotavamo po glavi da li je moglo ranije da se dođe, da li je moglo da se spreči najgore, ali na kraju ostaje samo opomena da za koji dan obiđemo košnice kojima ovom prilikom nismo dodali pogače.

Na kraju smo tugu ubili pivom, a ujedno i spremali oruđe za borbu protiv krtica. Neki su tek za stolom prikazali pravo i lice i još jedan razlog zašto su prevalili 35km.

Pored ljubavi prema pčelama, posotoji ljubav i prema krofnama. Mada ni pasulj sa kiselim kupusom nije pretekao. Suvo meso da ne pominjem.

Na kraju konstatujemo da je zadatak ispunjen. Nahranili smo i pčele i svoje stomake, proveli nekoliko sati na suncu u zajedničkoj aktivnosti i već u povratku planirali nove pčelarske avanture.

Pored toga, doneo sam odluku da napravim pčelarski troškovnik, kako bi sve troškove oko pčela i pčelinjaka u ovoj godini imao na jednom mestu. I vi ćete imati uvid u poslovanje jednog pčelara i videti koliko je isplativo ili ne krenuti našim stopama. Imajte na umu da je ceo ovaj posao sa pčelama nema samo materijalne razloge. Naprotiv, ideja je da se više generacija okupi oko zajedničke ideje i provodi vreme u dodiru sa prirodom. Pozitivna nula biće zadovoljavajuća…

Evo, nekoliko januarskih slika iz pčelinjaka ovoga puta sa snegom.

Ostajemo u nadi da je izreka „na ledu rodi med“ tačna.

Najvažnije je shvatiti da je krtica korisna životinja i da uništava larve mnogih štetočina, ali na žalost i gliste. Ipak, najveća šteta je prouzrokovana kanalima koje krtica ostavlja za sobom i kupicama zemlje koje ruže površinu.

Krtice možete oterati sađenjem carevca ili ricinusa, ali mi ćemo se oprediliti za finiji način – ukopavanjem pivskih flaša do grlića kako bi prelaskom vetra nastao eho koji krtica ne može da izdrži. Za ovaj metod smo se opredelili ne zato što nemamo carevac ili ricinus, već zato što pojedini pčelari obožavaju da prazne pivske flaše, pa nam poslednji metod nije nikakav problem. Izvestičemo o efektima ovog postupka…

Ukoliko imate još neko mirno rešenje u ratu sa krticama, komentar je pravo mesto gde ga možete podeliti sa nama. Živeli!

Najpre smo pristojno raspalili dimilicu. Zapurnjala je kao retko kada.

Kako smo se približavali pčelinjaku bilo je sve jasnije da naše ljubimice imaju društvo. Nije teško pogoditi ko se potrudio da napravi desetine brdašaca od zemlje. Pčelama novo društvo ne smeta, ali će se na proleće voditi velika borba za svaki pedalj pčelinjaka. Ne more nas samo brige oko pčela, već eto i kako se otarasiti krtica. Mada, kažu, da je to dokaz da je zemljište nezagađeno i zdrav med. Hmm…

Ipak, najvažnije je da pčele izlaze iz svih košnica i opšte sa okolinom. Sve su žive i nadamo se zdrave!

Polovinom decembra dodali smo pogače (Pogace Nektar Kragujevac). Ipak, ostavili smo im i dovoljno meda pa ih za sada pogače previše ne interesuju.  To nas je posebno obradovalo.

Pčelinjak smo napustili raspoloženi, sa utiskom da smo prilikom uzimljavanja odradili dobar posao.

Ipak, ostaje još veliki deo zime da prebrodimo. Pčele već imaju novo mlado leglo, koje se sprema za prolećna iskušenja. Niske temperature i sneg još uvek su ispred nas.

Odosmo da smišljamo kako da se oslobodimo krtica. Čujemo se!

Kore:

U tri jaja staviti tri supene kašike meda, dve šoljice u lja i prašak za pecivo. Zatim dodavati brašno dok se ne dobije testo srednje tvrdoće. Testo podeliti na četiri jednaka dela i razviti četiri kore, poput onih za rozen tortu. Peći ih na pravrnutom plehu.

Fil:

U litar mleka zakuvati sedam-osam kašika gustina ili brašna i ostaviti da se ohladi. Posedno rastopiti jedan i po margarin sa 250 šećera u prahu i to postepeno dodavati u razhlađenu cicvaricu.

Filovati kore tako da ostane fila i za odozgo. Narendati na kolač 100 grama čokolade.

Ostaviti kolač da odstoji najmanje 2 sata. Služiti isečen na romboide.

Biće i slika kasnije, samo da naše žene naprave kolač i slikaju ga pre nego što ga pojedemo.

Uskoro opširnije o zbivanjima na terenu.