Category — Stanje na pčelinjaku

Iako smo već jednom ove zime prihranjivali pčele pogačama, došlo je vreme da se obnove zalihe. Nakon perioda hladnog vremena usledile su visoke temperature, pa je pravi trenutak da se dodaju pogače pred nastupajuće hladne dane.

Četa mala, ali odobrana se odmah obradovala lepom vremenu i samo pogled na pčelinjak prošaran snegom i krtičnjacima bio je dovoljan da sa nestrpljenjem obličimo „uniforme“ i krenemo na posao.

Na terenu situacija je bila šarolika. U nekoliko košnica nije bilo potrebe dodavati pogače, s obzirom da su se pčele još uvek sladile prethodnim. Tamo gde je ostalo malo prethodne pogače, pomerali smo je u kraj i dodavali novu. Taj postupak se nije baš svideo našim ljubimicama pa su se u velikom broju razletale i upozoravale najmlađeg člana da razbukti dimilicu.

Na žalost, naišli smo i na ne mile prizore. Naime, dve košnice nisu davale znake života. Pčele su ostale bez hrane i uginule. Još uvek nam je teško da prihvatimo gubitak, ali i to je pčelarska realnost. Premišljamo i premotavamo po glavi da li je moglo ranije da se dođe, da li je moglo da se spreči najgore, ali na kraju ostaje samo opomena da za koji dan obiđemo košnice kojima ovom prilikom nismo dodali pogače.

Na kraju smo tugu ubili pivom, a ujedno i spremali oruđe za borbu protiv krtica. Neki su tek za stolom prikazali pravo i lice i još jedan razlog zašto su prevalili 35km.

Pored ljubavi prema pčelama, posotoji ljubav i prema krofnama. Mada ni pasulj sa kiselim kupusom nije pretekao. Suvo meso da ne pominjem.

Na kraju konstatujemo da je zadatak ispunjen. Nahranili smo i pčele i svoje stomake, proveli nekoliko sati na suncu u zajedničkoj aktivnosti i već u povratku planirali nove pčelarske avanture.

Danas sam uplatio članarinu u Društvu pčelara u Kragujevcu. To znači da sam napravio prvi korak ka registraciji poljoprivrednog gazdinstva i spreman sam da konkurišem za dodelu besplatnih matica kao i razne oblike subvencija. Videćemo da li će od svega toga biti nešto u ovoj godini. Sledeći korak je ugovor sa pradedom pčelarem o korišćenju njegovog zemljišta bez naknade,  pa onda prijava gazdinstva i tako dalje…

Pored toga, doneo sam odluku da napravim pčelarski troškovnik, kako bi sve troškove oko pčela i pčelinjaka u ovoj godini imao na jednom mestu. I vi ćete imati uvid u poslovanje jednog pčelara i videti koliko je isplativo ili ne krenuti našim stopama. Imajte na umu da je ceo ovaj posao sa pčelama nema samo materijalne razloge. Naprotiv, ideja je da se više generacija okupi oko zajedničke ideje i provodi vreme u dodiru sa prirodom. Pozitivna nula biće zadovoljavajuća…

Samo nekoliko dana nakon objavljivanja posta januar u pčelinjaku slika se potpuno promenila. Temperature su pale daleko ispod nule, a sneg je prekrio kako košnice tako i krtičnjake. Ledenice su se nahvatale sa severne strane košnica. Od pčela ni traga ni glasa, pa s obzirom da smo se, svega par dana ranije, uverili da su sve košnice žive, nismo hteli da ih uznemiravamo kuckanjem i osluškivanjem, što je najčešći metod provere stanja u košnici.

Evo, nekoliko januarskih slika iz pčelinjaka ovoga puta sa snegom.

Ostajemo u nadi da je izreka „na ledu rodi med“ tačna.

U tekstu januar u pčelinjaku požalili smo se da nam krtice prave probleme i da su izrovale gotovo svaku stopu zelene površine. Očekujemo da će se stvari srediti i da ćemo na fini način uspeti da im „objasnimo“ da su zašle na našu teritoriju. Našli smo nekoliko saveta kako izaći sa krticama na kraj, pa evo da ih podelimo sa vama.

Najvažnije je shvatiti da je krtica korisna životinja i da uništava larve mnogih štetočina, ali na žalost i gliste. Ipak, najveća šteta je prouzrokovana kanalima koje krtica ostavlja za sobom i kupicama zemlje koje ruže površinu.

Krtice možete oterati sađenjem carevca ili ricinusa, ali mi ćemo se oprediliti za finiji način – ukopavanjem pivskih flaša do grlića kako bi prelaskom vetra nastao eho koji krtica ne može da izdrži. Za ovaj metod smo se opredelili ne zato što nemamo carevac ili ricinus, već zato što pojedini pčelari obožavaju da prazne pivske flaše, pa nam poslednji metod nije nikakav problem. Izvestičemo o efektima ovog postupka…

Ukoliko imate još neko mirno rešenje u ratu sa krticama, komentar je pravo mesto gde ga možete podeliti sa nama. Živeli!

Prethodne nedelje, dok su dnevne temperature bile u pozitivnom delu skale, posetili smo pčelinjak i uverili se da je sve kako bi trebalo da bude. Evo kako je to izgledalo:

Najpre smo pristojno raspalili dimilicu. Zapurnjala je kao retko kada.

Kako smo se približavali pčelinjaku bilo je sve jasnije da naše ljubimice imaju društvo. Nije teško pogoditi ko se potrudio da napravi desetine brdašaca od zemlje. Pčelama novo društvo ne smeta, ali će se na proleće voditi velika borba za svaki pedalj pčelinjaka. Ne more nas samo brige oko pčela, već eto i kako se otarasiti krtica. Mada, kažu, da je to dokaz da je zemljište nezagađeno i zdrav med. Hmm…

Ipak, najvažnije je da pčele izlaze iz svih košnica i opšte sa okolinom. Sve su žive i nadamo se zdrave!

Polovinom decembra dodali smo pogače (Pogace Nektar Kragujevac). Ipak, ostavili smo im i dovoljno meda pa ih za sada pogače previše ne interesuju.  To nas je posebno obradovalo.

Pčelinjak smo napustili raspoloženi, sa utiskom da smo prilikom uzimljavanja odradili dobar posao.

Ipak, ostaje još veliki deo zime da prebrodimo. Pčele već imaju novo mlado leglo, koje se sprema za prolećna iskušenja. Niske temperature i sneg još uvek su ispred nas.

Odosmo da smišljamo kako da se oslobodimo krtica. Čujemo se!

U decembru pčele miruju i cekaju lepse dane. Ako je temperatura iznad desetak stepeni izaći će da “protegnu noge”.

Uskoro opširnije o zbivanjima na terenu.