Dodavanje pogača po drugi put

Iako smo već jednom ove zime prihranjivali pčele pogačama, došlo je vreme da se obnove zalihe. Nakon perioda hladnog vremena usledile su visoke temperature, pa je pravi trenutak da se dodaju pogače pred nastupajuće hladne dane.

Četa mala, ali odobrana se odmah obradovala lepom vremenu i samo pogled na pčelinjak prošaran snegom i krtičnjacima bio je dovoljan da sa nestrpljenjem obličimo „uniforme“ i krenemo na posao.

Na terenu situacija je bila šarolika. U nekoliko košnica nije bilo potrebe dodavati pogače, s obzirom da su se pčele još uvek sladile prethodnim. Tamo gde je ostalo malo prethodne pogače, pomerali smo je u kraj i dodavali novu. Taj postupak se nije baš svideo našim ljubimicama pa su se u velikom broju razletale i upozoravale najmlađeg člana da razbukti dimilicu.

Na žalost, naišli smo i na ne mile prizore. Naime, dve košnice nisu davale znake života. Pčele su ostale bez hrane i uginule. Još uvek nam je teško da prihvatimo gubitak, ali i to je pčelarska realnost. Premišljamo i premotavamo po glavi da li je moglo ranije da se dođe, da li je moglo da se spreči najgore, ali na kraju ostaje samo opomena da za koji dan obiđemo košnice kojima ovom prilikom nismo dodali pogače.

Na kraju smo tugu ubili pivom, a ujedno i spremali oruđe za borbu protiv krtica. Neki su tek za stolom prikazali pravo i lice i još jedan razlog zašto su prevalili 35km.

Pored ljubavi prema pčelama, posotoji ljubav i prema krofnama. Mada ni pasulj sa kiselim kupusom nije pretekao. Suvo meso da ne pominjem.

Na kraju konstatujemo da je zadatak ispunjen. Nahranili smo i pčele i svoje stomake, proveli nekoliko sati na suncu u zajedničkoj aktivnosti i već u povratku planirali nove pčelarske avanture.