Crveno zlato

Prvi put smo pčele odselili na suncokret. Ozbiljan zahvat. Pet ljudi i crveni kamion u sred noći treba da prebaci 70-ak košnica, 240 km daleko. Čak u Hetin.

Sve je počelo dobro, k’o podmazano, sem nekoliko ujeda za najhrabrije kao upozorenje i potvrda da moje kosmonautsko oblačenje ima smisla iako je noć. U 23h sve su utovarene. Pozajmljujemo mape i naočare ekipi u kamionu i posle nekoliko parčića gibanice možemo da krenemo dalje.

Pčelarski skup je zakazan za 12h kod mlina u Markovcu. Tu se nalazimo sa iskusnim vodičima u ovoj akciji. Atmosfera puna entuzijazma, pet automobila sa dvadesetak ljudi, kombiji i prikolice – pravi karavan. Kratko zadržavanje, ređamo se jedni za drugima kao na svadbi i nastavljamo.

Par minuta kasnije zvoni mobilni. Naš vozač. Kada je stao da sipa gorivo crkla instalacija, nema svetla. Pokušavao je da popravi, već zvao nekoliko drugara električara, kuka ne zna šta će. Zaustavlajmo se, konsultujemo, zovemo koga smemo u pola 1 noću, ali slaba vajda i za električara i za drugi kamion. Moramo nazad.

Na pumpi pokisla atmosfera. Vozač boguje, spuštenih pantalona na pola zadnjice i sa svojih oko 150 kg obilazi oko crvenog kamiona. Dvojica unutra već dremaju. Sve rešenja oko privremenog istovara i vraćanja pčela nazad su pala u vodu. Ostaje najracionalije – da ujutru čim se razdani kamion nastavi dalje.

Odlazimo kući da „ubijemo“ 2 i po sata – od pola 2 do 4. Pokušavamo da navijemo sve što imamo kako se ne bismo uspavali. Stari crveni budilnik se totalno zbunio i nakon pola sata krenuo u akciju. Samo što ne kaže: „Moša!“. Ipak, nagovestio je dalji razvoj događaja. Nekoliko minuta kasnije sav ozaren i ponosan, kamiondžija se javlja. Spojio je crvenu žicu, popravio kvar, stigo do Batočine.

Ustajanje, kafica jutarnja oko 2 i 15 i pravac Kovin-Pančevo-Kovačica-Uzdin-Tomaševac-Botoš-Banatski Despotovac-Sutjeska-Banatsko Višnjićevo-Torak-Banatski Itebej-Srpski Itebej-Hetin. Do kraja sveta ostaje samo još Jaša Tomić.

Crvena zora nas čeka u Sutjesci. Na vezi smo s vodičima koji nas navode. Oko 6h ugledasmo našu tablu pobodenu par dana ranije u suncekretu. Ozareni čekamo kamion.

A oni ne veruju da su na pravom putu. Čude se koja su sve to mesta. Zovu na pet minuta. Možemo li da ih negde sačekamo? A mi ih čekamo.

Napokon se pojaviše kao tačkica na horizontu banatske ravnice, a nakon čitave večnosti zaustaviše se kod nas. Konačno stigli.

Istovar je lakši od utovara. Postave se postolja i spuštaju košnice. Jedna za drugom. Umorni vozač je već pridremao. Skinuo majicu, istego se u kabini i nadoknađuje propuštenu noć. Budimo ga da pomeri kamion, pri kraju smo.

Još nekoliko komada. Pčele unutra „kuvaju“. Žurimo da otvorimo leta na košnicama i pustimo ih na slobodu. Već je uveliko dan, izbezumljene su. Izleću u eskadrilama. Zujanje oko glave nagoveštava dramu. Nekoliko ih je našlo put do unutrašnjosti kamiona. Zbunjeni vozač istrčava napolje. Gola masa se talasa, a iznad glave mu se skuplja crni oblak razjarenih insekata. Pokušava da pobegne, onako go do pasa, ali nema se gde. 500 ha suncokreta okolo. Dolazi do mene i kuka „Brate pomagaj!“. Crvena leđa. Crvena glava. Vrtim se u krug zbunjen. Trčim do auta po odelo, bacam mu na glavu. On kao da šamponira kosu pritisnuo odelo na glavu i kuka. Šaljem ga prekoputa u nešto veći suncokret da legne.

Ostali imaju odela ali i ne adekvatne nogavice. Svi se češu i kukaju. Pokušavam da pomognem, hvata me panika. Kakve sve posledice mogu biti? Na trenutak pomišljam da snimam. Odustajem.

Nakon par minuta vozač istrčava iz suncokreta sa dve stabljike, mlati oko glave i trči niz put. Ostala dvojica utrčavaju u kamion, pale mašinu i otvorenih prozora odlaze da u daljini pokupe zadihanog kolegu.

Ostajemo nas dvojica, opremljeni za konačnu pobedu. Otvaramo preostale košnice i bežimo sličnom taktikom.

Ponedeljak, sedam sati, letnje sunčano jutro u 500 ha suncokreta i crveni svrab.

Suncokretov med je crvene boje.

Konačno proleće

Dugo smo čekali lep dan bez kiše da obavimo jednu od najznačajnijih poseta pčelinjaku u toku godine. Mnogi misle da je najznačajnija poseta pčelama onda kada se vadi med, ali sa stanovišta pčela i pčelara to nije tako. U ovim trenucima se tempira forma za celu pčelarsku sezonu. Nešto kao pripreme u fudbalu.

Utisci su odlični. Pčele su raspoložene, obradovane Suncem kao i mi, uživaju u procvetalom voću.  Da je tako možete se i sami uveriti sa slika ispod.

Proleće u pčelinjaku

Već na prvi pogled se prepoznaje užurbana radna atmosfera.

Crveni polen breskve

Valjalo bi prikupiti što više polena neophodnog za razvoj mladih pčela koje će kasnije skupljati nektar i pretvarati ga u med.

Guzva u gradu

Ramovi popunjeni pčelama (pčelari kažu ulice) su znak da smo na dobrom putu.

Pronađi maticu ima belu tačkicu

 

Zujanje oko glave na sve strane

Ovog puta smo imali nesebičnu i važnu pomoć pčelara Radoja, koji nam je svojim iskustvom i znanjem profesora biologije ukazao na još neke važne stvari.

Poseban zahvat

Nekada su potrebni i posebni zahvati, gotovo hiruški.

Pčelar u nastajanju

Još jedan dan proveden prirodi je najveći dobitak za sve nas.

Polen

Evo nekoliko rečenica o ovom čudotvronom prirodnom proizvodu, koji zahvaljujući pčelama možemo imati u svakodnevnoj upotrebi.

Polen je muški deo cveta biljke. To je maleno zrnce obavijeno čvrstom ljuskom. Svako zrnce polena sadrži sve što je neophodno za život – belančevine, vitamine, aminokiseline, masti, fermente, hormone od kojih neki još uvek nisu dovoljno proučeni. Nijedna naučna laboratorija nije u stanju da stvori tako kompleksan proizvod kakav postoji u prirodi.

U jednom letu pčela sakupi i do košnice donese 20 miligrama polena, što znači da bi sakupila samo jedan gram polena pčela mora da napravi 50 odlazaka na pašu.
Pčele koriste polen kako bi hranile leglo. Polen sadrži materije neophodne za rast ćelija. Bez polena matica ne leže leglo, niti se može zamisliti razvoj pčelinjeg društva. Zato se s pravom može reći da polen ima nezamenljivu ulogu u životu pčela.

Pcela na cvetu sakulja polen!

Pažnju naučnika još sredinom prošlog veka privuklo je blagotvorno dejstvo polena na čovekov organizam. Dejstvo polena se čak može uporediti sa lučenjem unutrašnjih žlezda. Ogromno bogatstvo raznih dragocenih sastojaka koje sadrži polen, podstaklo je naučnike da ga sve više koriste kao terapijsko sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Sa sigurnošću se može reći da polen svojim sadržajem potpomaže ubrzanu rehabilitaciju organizma nakon teških bolesti ili operacija, a u depresivnim stanjima obnavlja ravnotežu organizma i osećaj raspoloženja.

Polen

Preduslov za pozitivno delovanje polena je njegovo redovno i dugotrajno uzimanje. Naravno, mnogo je bolje polen uzimati preventivno i tako sprečiti mnoga oboljenja, nego čekati da bolest dodje pa tek onda saznati o ovom dragocenom proizvodu.

Važno je pravilno rukovati ovom dragocenim pčelinjim proizvodom. Osušeni cvetni prah je najbolje čuvati na u čistim I suvim posudama u frižideru ili bar na tamnom prostoru na temperature od 10 do 15 stepeni. Na duži rok može se čuvati u zamrzivaču.

Iako se polen može uzimati u prirodnom stanju, zbog gorkog ukusa najbolje je uzimati ga sa medom. Čovekov organizam veoma lako vari polen. Nakon nekoliko dana uzimanja osetićete povećani apetit, dok će neki daleko važniji efekti, poput popravljanja krvne slike, ostati neprimećeni u vašem organizmu.

Zapamtite svakodnevna upotreba kašičice meda pomešanog sa polenom ima neprocenjiv uticaj na vaše zdravlje. Brinite o sebi!

Dodavanje pogača po drugi put

Iako smo već jednom ove zime prihranjivali pčele pogačama, došlo je vreme da se obnove zalihe. Nakon perioda hladnog vremena usledile su visoke temperature, pa je pravi trenutak da se dodaju pogače pred nastupajuće hladne dane.

Pcelinjak sa snegom i krticnjacima

Četa mala, ali odobrana se odmah obradovala lepom vremenu i samo pogled na pčelinjak prošaran snegom i krtičnjacima bio je dovoljan da sa nestrpljenjem obličimo „uniforme“ i krenemo na posao.

Posao na pcelinjaku

Na terenu situacija je bila šarolika. U nekoliko košnica nije bilo potrebe dodavati pogače, s obzirom da su se pčele još uvek sladile prethodnim. Tamo gde je ostalo malo prethodne pogače, pomerali smo je u kraj i dodavali novu. Taj postupak se nije baš svideo našim ljubimicama pa su se u velikom broju razletale i upozoravale najmlađeg člana da razbukti dimilicu.

Dodavanje pogaca na pcelinjaku

Dodavanje pogaca na pcelinjaku

Pcelinjak dodavanje pogaca

Pcelinjak dodavanje pogaca

Na žalost, naišli smo i na ne mile prizore. Naime, dve košnice nisu davale znake života. Pčele su ostale bez hrane i uginule. Još uvek nam je teško da prihvatimo gubitak, ali i to je pčelarska realnost. Premišljamo i premotavamo po glavi da li je moglo ranije da se dođe, da li je moglo da se spreči najgore, ali na kraju ostaje samo opomena da za koji dan obiđemo košnice kojima ovom prilikom nismo dodali pogače.

Uginule pcele u kosnici

Na kraju smo tugu ubili pivom, a ujedno i spremali oruđe za borbu protiv krtica. Neki su tek za stolom prikazali pravo i lice i još jedan razlog zašto su prevalili 35km.

Pivska flasa za borbu protiv krtica

Krofne

Pored ljubavi prema pčelama, posotoji ljubav i prema krofnama. Mada ni pasulj sa kiselim kupusom nije pretekao. Suvo meso da ne pominjem.

Pcelarski pasulj

Kiseli kupus

Suvo meso na pcelinjaku

Na kraju konstatujemo da je zadatak ispunjen. Nahranili smo i pčele i svoje stomake, proveli nekoliko sati na suncu u zajedničkoj aktivnosti i već u povratku planirali nove pčelarske avanture.

Članarina i troškovnik

Danas sam uplatio članarinu u Društvu pčelara u Kragujevcu. To znači da sam napravio prvi korak ka registraciji poljoprivrednog gazdinstva i spreman sam da konkurišem za dodelu besplatnih matica kao i razne oblike subvencija. Videćemo da li će od svega toga biti nešto u ovoj godini. Sledeći korak je ugovor sa pradedom pčelarem o korišćenju njegovog zemljišta bez naknade,  pa onda prijava gazdinstva i tako dalje…

Pored toga, doneo sam odluku da napravim pčelarski troškovnik, kako bi sve troškove oko pčela i pčelinjaka u ovoj godini imao na jednom mestu. I vi ćete imati uvid u poslovanje jednog pčelara i videti koliko je isplativo ili ne krenuti našim stopama. Imajte na umu da je ceo ovaj posao sa pčelama nema samo materijalne razloge. Naprotiv, ideja je da se više generacija okupi oko zajedničke ideje i provodi vreme u dodiru sa prirodom. Pozitivna nula biće zadovoljavajuća…

Januar sa snegom i ledom

Samo nekoliko dana nakon objavljivanja posta januar u pčelinjaku slika se potpuno promenila. Temperature su pale daleko ispod nule, a sneg je prekrio kako košnice tako i krtičnjake. Ledenice su se nahvatale sa severne strane košnica. Od pčela ni traga ni glasa, pa s obzirom da smo se, svega par dana ranije, uverili da su sve košnice žive, nismo hteli da ih uznemiravamo kuckanjem i osluškivanjem, što je najčešći metod provere stanja u košnici.

Evo, nekoliko januarskih slika iz pčelinjaka ovoga puta sa snegom.

Ostajemo u nadi da je izreka „na ledu rodi med“ tačna.

Problem sa krticama

U tekstu januar u pčelinjaku požalili smo se da nam krtice prave probleme i da su izrovale gotovo svaku stopu zelene površine. Očekujemo da će se stvari srediti i da ćemo na fini način uspeti da im „objasnimo“ da su zašle na našu teritoriju. Našli smo nekoliko saveta kako izaći sa krticama na kraj, pa evo da ih podelimo sa vama.

Krtica u akciji

Najvažnije je shvatiti da je krtica korisna životinja i da uništava larve mnogih štetočina, ali na žalost i gliste. Ipak, najveća šteta je prouzrokovana kanalima koje krtica ostavlja za sobom i kupicama zemlje koje ruže površinu.

Ricinus

Krtice možete oterati sađenjem carevca ili ricinusa, ali mi ćemo se oprediliti za finiji način – ukopavanjem pivskih flaša do grlića kako bi prelaskom vetra nastao eho koji krtica ne može da izdrži. Za ovaj metod smo se opredelili ne zato što nemamo carevac ili ricinus, već zato što pojedini pčelari obožavaju da prazne pivske flaše, pa nam poslednji metod nije nikakav problem. Izvestičemo o efektima ovog postupka…

Ukoliko imate još neko mirno rešenje u ratu sa krticama, komentar je pravo mesto gde ga možete podeliti sa nama. Živeli!

Januar u pčelinjaku

Prethodne nedelje, dok su dnevne temperature bile u pozitivnom delu skale, posetili smo pčelinjak i uverili se da je sve kako bi trebalo da bude. Evo kako je to izgledalo:

Najpre smo pristojno raspalili dimilicu. Zapurnjala je kao retko kada.

Pčelarska dimilica

Kako smo se približavali pčelinjaku bilo je sve jasnije da naše ljubimice imaju društvo. Nije teško pogoditi ko se potrudio da napravi desetine brdašaca od zemlje. Pčelama novo društvo ne smeta, ali će se na proleće voditi velika borba za svaki pedalj pčelinjaka. Ne more nas samo brige oko pčela, već eto i kako se otarasiti krtica. Mada, kažu, da je to dokaz da je zemljište nezagađeno i zdrav med. Hmm…

Ovde bi trebalo da bude slika pcelinjaka sa krticom

Ipak, najvažnije je da pčele izlaze iz svih košnica i opšte sa okolinom. Sve su žive i nadamo se zdrave!

Pcele na poletaljci

Polovinom decembra dodali smo pogače (Pogace Nektar Kragujevac). Ipak, ostavili smo im i dovoljno meda pa ih za sada pogače previše ne interesuju.  To nas je posebno obradovalo.

Pogaca

Pčelinjak smo napustili raspoloženi, sa utiskom da smo prilikom uzimljavanja odradili dobar posao.

Pcelinjak

Ipak, ostaje još veliki deo zime da prebrodimo. Pčele već imaju novo mlado leglo, koje se sprema za prolećna iskušenja. Niske temperature i sneg još uvek su ispred nas.

Odosmo da smišljamo kako da se oslobodimo krtica. Čujemo se!

Kolač sa medom

Moj omiljeni recept sa medom:

Kore:

U tri jaja staviti tri supene kašike meda, dve šoljice u lja i prašak za pecivo. Zatim dodavati brašno dok se ne dobije testo srednje tvrdoće. Testo podeliti na četiri jednaka dela i razviti četiri kore, poput onih za rozen tortu. Peći ih na pravrnutom plehu.

Fil:

U litar mleka zakuvati sedam-osam kašika gustina ili brašna i ostaviti da se ohladi. Posedno rastopiti jedan i po margarin sa 250 šećera u prahu i to postepeno dodavati u razhlađenu cicvaricu.

Filovati kore tako da ostane fila i za odozgo. Narendati na kolač 100 grama čokolade.

Ostaviti kolač da odstoji najmanje 2 sata. Služiti isečen na romboide.

Biće i slika kasnije, samo da naše žene naprave kolač i slikaju ga pre nego što ga pojedemo.